D(r)ugovi

Pre par dana dobijem nešto od Infostana. Jutros tek otvorim koverat i... imam šta i da vidim:
unutra obračun mojih navodnih dugovanja tamo njima od 1999. do 31. 12.2008. Šokirala sam se Ne zbog iznosa, suma nije velika. Takoreći skromna. Ali kad sam videla godinu 1999... Da ne poveruješ! Zašto baš 1999? Zašto ne 1959. ili 1899? Po istoj logici mogla je to da bude bilo koja godina od nastanka sveta pa do danas. Možda oni tamo misle da ćemo pomisliti da ta dugovanja zastarevaju za 10 godina. Ili ne postizavaju, pa su morali da ostave za kasnije sva naša dugovanja od pre 1999, a kad naplate ovo i ako sve prodje u redu, onda će da zaredjaju deceniju po deceniju unazad, sve tamo do prvobitnog greha! Strašno!

A Zakon o obligacionim odnosima? A predizborna obećanja i dodvoravanja? A obaveza državne i lokalnih vlasti pred gradjanima? A pravna država i slične trice i kučine? A zabrana zloupotrebe monopolskog položaja? A obnova univerzalnih vrednosti kao npr. poštenje? Očigledno njih tamo ništa od toga ne zanima. Samo pare. Uostalom, zašto bi, kad je prema najnovijim istraživanjima u Srbiji više od 50% funkcionalno nepismenih, a nepismeni ne čitaju ništa, ponajmanje zakone i oni mogu da im (nam) podvaljuju kako hoće. Utoliko pre što drže i pogaču i nož.

Tako revoltirana odem do Infostana da vidim odakle to moje dugovanje tamo njima. Posle dugog, dugog kopanja po tamo njihovoj bazi podataka o nama, njihovim ovcama za šišanje, službenica mi kaže nekako neodlučno i skoro stidljivo (već odavno sam tamo kod njih na zlu glasu, jer bezobrazno uporno pružam otpor pljačkanju) : "Ne vidim tačno, ali to je izgleda nešto iz 2001." (!?! Gle čuda! Ne vidi tačno, ali zato vidi da izgleda! U bazi podataka nešto izgleda!)... Pokušam da joj objasnim da nemaju pravo to da rade zbog zastare potraživanja, a ona će meni: "Ali tuženo je." Pitam kad je tuženo. Mada je to za moj slučaj nevažno, pitala sam onako, tek da vidim šta će mi odgovoriti. Ona ne zna da odgovori. Ali zato odmah prelazi u napad: "Ali vi niste platili ni za novembar i decembar 2008." Na stranu što je slagala da nisam platila ta dva meseca, ali ona je meni ovim uputila neprihvatljivu, podlu, bahatu ucenu : "Daj 'vamo te pare, gnjido, koliko god da ti sad tražimo, inače ćemo ti se nakačiti na vrat, pa ćeš platiti i kamate i sudske troškove."

Naravno, nisam platila. I potpuno sam mirna, jer sam sačuvala sve uplatnice od 1997. Ne bez razloga... Ali i bez uplatnica (ko je osim mene lud da ih toliko dugo čuva), oni po zakonu ne mogu da od ljudi naplate tako stara potraživanja.

***

Zakon o obligacionim odnosima kaže:

Član 378
(1) Zastarevaju za jednu godinu:

1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;

2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;

4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

(2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.

Potražvanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Izuzeci, medju koje oni pokušavaju da se udenu:

Član 379

(1) Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

(Zakon o obligacionim odnosima: http://www.bgcentar.org.yu/documents/ZOO.pdf)

Jako sam radoznala da saznam čija je ovo ideja i odluka bila. Ne zanima me mnogo ime i prezime, nego zaista imam neodoljivu potrebu da vidim kako izgleda lice toliko beskrupuloznog čoveka.